BAKŠIŠ BEG

| 28/01/2019

BAKSIS

Slabo ti ja đe hodam, sijdem jenom mjesečno da uplatim svjetlo i ostale račune i svratim jal u Ismeta u Kazandžiluk, jal u Abdulaha u njegovu ručnu fabriku, ko biva Manufaktura. Abdulah nejma kad, vazdan mu unilaze, izlaze i kupuju, veli, najviše džezve i po dva findžana, a niko više ne uzima onaj findžan viška ako ko naiđe. Jah,šta ćeš, moj Uzeire, taki vakat došo, jbga, da izvineš.
Ispod Avdine Manufakture ima jena starinska kahva, baš ko birvaktile i tu moreš popit Bosančicu, ko biva, pravu bosansku kahvu. Donesu ti i findžan viška, ako ko naiđe, a vazda neko naiđe. Nisam ni srkno onu kahvu kad nakav čojek izbi predame, pruža mi ruku, izdrijeljio one oči ume, ko veli: Zar me ne prepoznaješ. Jok ja, odklen ću te znat.

Redžo, Uzeire od Asima efendije najstariji. Kako mi on to reče tako se i meni razbistri ono njegovo lice i ugledah ga ko prije četerest i kusur godina kakog sam ga i upamtio.

Ispitašmo se za zdravlje i familiju, ko je đe,kad i kako preselio, a ko je osto,a onda mi on odpoče svoju besjedu:

Ja sam ti, moj Uzeire otišo u Švicu da napravim kuću i da se vratim. Ovi što su za rata otišli, otišli su da se ne vrate, a vratiće se, ko što sam se i ja vratio da ovde umrem. Radio sam u najboljem hotelu u Cirihu kod FIFE. Blater mi je bio stalna mušterija, a šta sam poznatog svijeta usluživo mogo bi ti nabrajat do Aliđuna. Sa mnom radili Portugalci, Španci, Njemci, Švicarci, naši Jugosloveni i jedan Suljo iz Kotorskog kod Doboja. Tu ti je dolazio da jede i jedan naš Bošnjo. Mi ga zvali Bakšiš Beg jer je ostavljo najveći bakšiš, a volio da ga zovemo Begom. Pričo nam da se obogatio u Švici prodajući nakit od kuće do kuće. Poslije mi čuli da je u ratu, u Partizanima bio logističar pa kad su našli bunker sa zlatom od NDH, on ti je natovario pun avion zlata i za Švicu. Kažu da je taj avion mogo letit samo trijest metara iznad zemlje kolko je bio težak. Nejse. Jednom mi konobari otišli na večeru, firma nam plaća i malo se i popilo.

Veli meni Pedro, Portugalac: Onaj vaš Beg prava ljudina, uvijek ostavi po pedeset franaka bakšiša!
Kolko, reko!?

Veli, znaš i sam, svima ostavlja po pedeset. Ostali klimaju glavom, ko biva i njima tolko ostavi. Ja i Suljo iz Kotorskog se samo pogledašmo. Neš mi vjerovat Uzeire, meni i Sulji je ostavljo po deset. Dok sam živ života neće mi bit jasno što je to radio.

A moj Redžo znaš što, jedino je vama dvojici bio Beg, a ovim ostalima nije mogo bit.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.