BAŠ K’O OVA SLIKA

| 23/10/2018

Pijemo mi sabahile kahvu u nas na ćardaćiću i tabirimo kolko je još starijeh insana ostalo u nas u mahali.

-Malo brate, što jest jest, moreš nas na prste izbrojat. Što ‘no veli onaj moj hrsuz Mute: “Ostali vi za sjemena.” Jah.

A kad mi odemo, belćim će sa nama otić starinski adeti i starinski govor. Jazuk za starinske adete, a za govor i nije vala kaka golema šteta, jer smo mi tak’i ko da su nas sviju tutkalom premazali po rođenju i sve se za nas tuđe lijepi, a naše otpada. Ko bi god dođi sa strane mi bi sve od njeg preuzmi, najprije iz zafrkancije a onda i za ozbilje. Nejse.

Nešto kontam, ovaj insan ovako živi, devera kako zna i umije i ode ko da ga Bog nije dao, svi ga zaborave, nit znaju više kakav je bio nit šta je mislio, ili koga je volio, jal mrzio… Samo ostane vako nešto što je nekad uradio ili poneka riječ ili rečenica koju je izgovorio da ga po njoj pamte, a onda se i to zaboravi. Sve izblijedi baš ko ova slika. Baš k’o da nikad ovi ljudi čaršijom hodali nisu.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.