ČARLI I AVDO

| 10/03/2016

hadzibeg

Ja vam izađo’ k’o onaj stari most u Mostaru:

          Davno sam ti rođen brate, iz ove mahale nisam mak’o, a vidio sam svijeta puno, doš’o mi je, ne bi li mi se izjad’o. Tako i Abdulah, zvani Avdo, zove me neku noć. Kaže da me pita za zdravlje, a ja znam bolan da me zove da mi se nešto izjada. Ko će te, na ovom vaktu, zvat’ ‘nako. Neise…

          – Uzeire, veli mi on, ovdjen u Francuskoj nikad nije bilo gore poslije onog Čarlija. Odkako dođoh nakon onog belaja u nas i plaho se snađoh s ovom mojom firmicom, posla bilo ne mereš stić’. Djeca mi izrasla u Francuze, k’o da Bosne nikad nisu ni vidila. Sad sam ti, moj Uzeire, brez posla. Kad Francuz čuje kako se zovem svi mi otkazuju poslove. A oni s bradicama i pantolicama, k’o da him je poplava bila u kući, kažu mi:

          „Vi Bosanci ste gori od ovih ćafira, kad s njima završimo onda ste vi na redu“.

          Šta nas ovo snađe, moj Uzeire, ni krive ni dužne.

          Niđe nismo prispjeli.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.