DAN ŽENA

| 08/03/2018

FB_IMG_1457398537759~2

Dok sam ja sa sokaka u avliju, nakav šejtan, naletosum, pomete mi onaj muhabet u glavi pa rek’o da sad nastavim.

Jazuk nakog eglena.

Živ sam ti se bio ufatio šta ću uzet’ Fati za osmi mart, pa zar joj i dosad nisam uzim’o?

Pomagajte žene, ako Boga znate!

Uzmem ja Fati miruh i bi me sramota pronijet’ đule kroz sokak, pa rekoh Mutetu taksisti da mi kupi jedan buket, al’ da niko ne vidi.

Zove me Mute, kaže:

– Uzeire, puk’o mi kvar u avta, haj pohiti do Vratničke kapije, dok ti nisu ruže uvehnule. Nazujem kaloše i pohiti – polahko. Dok sam se vrać’o ufati me nako rumenilo, meščini bio sam ti rumeniji od onih đula. Reko’, ugledaće me Šekjurovica i puče bruka po mahali. Prolazim mimo svijeta, niko ni mukajeta što ja nosim đule hanumi za dan žena. Vas u znoju zakoračim u avliju, zove me Mute iz avta:
– Eto vidiš, ba Uzeire, nije to više sramota k’o prije.

Ugursuz, jope me nasamari, a im’o je pravo.

Obradovala se u mene Fata koda sam joj ne znam ti šta donio. Odsle znam kako ću.

Nije đabe Fati mati vazda govorila:
„Čuvaj čo’jka, pusti djecu, djeca odoše, a vi ostaste jedno drugom“.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.