DUNJALUČKE BRIGE

| 01/11/2018

A kad kreneš niz sokak i naiđeš na ahbaba, čučn’o da ispuši cigar, čučneš i ti sa njim makar i nepušio, i čučite tako taj vakat, da je hiljadu poslova, dok ne naiđe još ko horan da ohane i promuhabeti koju s vama ‘nako čučeći, a svijet prolazi i niko se ne ibreti na vas.

Eto, to mi najviše fali iz onog vakta, taj mir u ljudima kad je svak’ bio zabavljen svojim poslom taman da je samo čučno da ispuši cigar, čuč’o je, pušio i nije mislio ni o čem’ drugom.

A danas, moj brate, kad te neko slučajno pogleda vidiš mu u očima brige i strahove čitavog Dunjaluka, a samo njega, od te silne brige i straha niđi ne vidiš.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.