DUŠE

| 18/10/2018

Spominjo sam vam kakav mi dever deveramo sa vrabcima što su se ima nekoliko godina naselili u nas pod strehom. Fata ronda na njih, ali hi hrani, nalijeva vodu, a zimi tura mrvice po pendžeru i veli: ” Da mogu i da oni to nose svima bi him isplela po džemper, jal po šal da se umotaju.”

A kad se mladi izlegu pa stanu đivđat i pijukat povazdan, Fata okrene ploču: ” Valahi, da mi nije grehota, varikinom bi hi posula samo nek prestanu više, ne čujem sama sebe od njih. Ko da mi u mozak udaraju, tobejarabi, tobestakfirula što ću se ogriješit o njih.

Što no reče Hazim, neka hi Uzeire, neće ni oni pod svačiji krov, neg izaberu insana kod koga će gnijezda viti. Neise.

Sve što ima dušu more se zavolit, bezbeli. Meščini da su oni nama plaho prirasli srcu i postali zabremedet. Gledamo hi kad jedu, jal piju vodu il se plaaču i pršću posvuda i nagađamo koji je koji i čiji je čiji čojek, jal babo il mater. Ne mereš ti to šale odredit ko kad su svi isti ko jaje jajetu, a more bit smo i mi njima takvi. Ko će ga znati?

Jedino kad se neki razboli i onemoća moreš ga raspoznat, jer mu ni do čeg više nije. Fata ga uzela u ruke, veli vas gori Uzeire. Polijevala ga vodom i mlijekom da ga rashladi, a on jadnik zijevne ko da mu godi, al džaba ti njemu prinosi, donosi on nimukajet, baš ko insan kad je plaho hasta. Tako je danima tuhinjo, glavu uvuko u ramena i oborio kljun dok se jenom nije izvrno i osto ukočen. Iskupili se oko njega vrapci, stali u krug, gledaju ga i šute. Nit oni njega diraju, nit mu se približavaju. Baš ko da mu klanjaju dženazu i uče Fatihu na mezaru i kako koji prouči i halali mu pa prhne i odleti za svojim poslom. Baš ko insan kad se zamisli i odtuguje nad mezarom znajući da će i njemu jenom neko ovako ko što je on nekome, a do tada mora nastaviti đi je zasto na trenutak.

Iskopo mu rupu u dnu bašće, s bismiletom ga spustio i zatrpo. Duša draga. Umal mu i Fatihu ne prouči, al mi naumpade da je njegova duša bez grijeha, jer ako ćemo pravo, hajvan ti ne mere zgriješiti, jer ne mere razmišljati, odlučivati i birati ko insan neg nako kako mu je dragi Allah odredio i propiso da oddevera, i kad ono svojih grijeha što ni sam ne zna za njih đe hi je i kako zaradio okaje, uzme ga sebi ko što i naše duše uzima jenu po jenu baš ko kapi vode iz potoka kad ispare pa se opet s kišom vrate u drugi potok, potok u rijeku, a rijeka u more i sve tako dok je svijeta i vijeka naše duše lutaju ne bi li se pročistile do sudnjeg dana.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.