FEKALIJE NIZ SOKAK, FEKALIJE UZ SOKAK

| 01/02/2016

kaldrma1

Stanem malo s komšijom Atifom na sokaku da promuhabetimo, kad eto ti komšije Bakira uz sokak…

         „Mer`aba Uzeire, me`raba Bakire“.

         Atifu ni mukajeta. K’o da ga nejma, ma ko da ga ni Bog nije dao.

         – Asli vas dva, k’o da ne govorite!

          – I ne govorimo moj Uzeire i to od ’84.,haman od Olimpijade. Znaš ti da se Bakir vazda petlj’o u vlast dok se nije dobro upetlj’o. A u ono doba nije mogo dobacit’ dalje od predsjednika mjesne zajednice. U svašta se petlj’o. Jednom se u mene začepila kanalizacija i ja izađem na sokak i probijem cijev, da očepim, kad eto ti Bakira uz sokak.
– Atife, kake su ovo fekalije niz sokak?“
– Fekalije niz sokak, fekalije uz sokak!
On se samo okrenu i ode. Otad ni selam da mi nazove.

         Nije prošo ni mjesec kako ovo bi, kad eto ti Bakira uz sokak i pravo na mene:          „Uzeire“, veli, a unio mi se u lice i sve k’o šapće, „pazi ti, Uzeire, šta laprdaš, mogli bi mi i tebe pozvat’ na saslušanje.“

         Ja se malo k’o zbunih al’ se brzo pribrah pa mu rekoh,anamo njemu:

         – Slušaj ti Bakire, privodio si ti nas i saslušav’o i unoj vakat, a vidim moreš i u ovaj, al’ ću ja govorit’ kako je hak i pravo pa ti privodi i saslušavaj kol’ko ho’š.

         On se samo okrenu i ode niz sokak, k’o biva ljut, a ja nemogodoh šutit’, pa za njim iz sveg glasa viknuh:

         “Fekalije uz sokak, fekalije niz sokak.”

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.