IZBOR

| 13/12/2018

Pošo onaj moj hrsuz Mute sabahile niz sokak i samo zastade prid mojom kapijom da me priupita, moreš mislit šta; “boli li glava više kad je veća?”

– Dobar si ti ispo moj Mujo, kakav si bio, a nije ni čudo, od nakih roditelja.

– Moj ti je babo, Uzeire bio levat nad levatima, čitav život na građevini teglio nizašta. Još kad mi kaže: “Vidiš one zgrade, ono sam ja pravio!” Puca od ponosa ko da je investiro u nju pa prodo stanove i uzo gutu, a on ba mješo malter i visak noso za platicu i topli obrok.

– Bio radiša i pošten čojek, moj Mustafa.

– Ma bio budala, moj Uzeire. Znaš li ti da je on prvi vratio stan kad je bila ona akcija Imaš kuću vrati stan.

– Eto vidiš, da smo Bogdom svi takvi bili ne bi nas evliki belaj snašo neg bi živili ko sav normalan svijet. Pametan je bio tvoj babo, moj Mujo, znao je on šta se radi, al je izabro poštenje. Po tome ti se insan i razlikuje od hajvana što more birat. Kako ko izabere tako će mu biti, i njemu, njegovoj djeci i djeci njegove djece. Očevo poštenje i majčina ti dova su tebe spasili da ne završiš neđe u jarku il u prdekani, neg da ispadneš insan i dobar čojek.

– Lahko je bit dobar čovjek kad se namiriš, moj Uzeire, a dok se ne namiriš gaziš sve pred sobom. Ja bi sad platio da mi hoće ko reć koga sam sve izradio pa da im se odužim.

– De ne budali, tačno će me glava od tebe zabolit, a vidi kolka mi je, ugursuze jedan, da bi li ugursuze. Haj ti svojim poslom kud si kreno.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.