MUTE TAKSISTA

| 21/03/2018

TAXI2

Poleti vamo, poleti tamo i umal ne zaboravih priču za danas. Ko star insan, moj brate, pa ne zna jel pošo il je došo.

Nejse.

Neki dan viđe mog ahbaba Muteta taksistu na sokaku, svađa se sa nakim gilipterima. On sam stao među njih petericu i drži im predavanje.

Veli mu onaj jedan: Ša je ba frajeru, ša se kofrčiš, hoš da te razbijemo.

A on će ti njima: Ćuj ba miša. Ja da se bojim miševa noso bi mačku u džepu.

Vala je pravi hrsuzbaša međ ovim hrsuzčićima. Ne dira nikog, al ako ga ko barne…Bolje da nije.

Tako on njih na priču ufati i oni se raziđoše, a ja se sjetih kad sam ono išo sa njim na pretrage u Ljubljanu.

Vako je to bilo:

Treb’o ja ić na nake pretrage u Ljubljanu i po nesreći reknem to Mutetu.

– Haj, bolan Uzeire sa mnom, moram ja trknut’ do Italije, imam nekog posla, pa mi je usput. Ne moraš nosit’ ni hrane ni ništa.

Srećom meni Fata turi malo bureka i sirnice i dvatri kuhana jajeta. Prođemo jednu granicu kad će ti meni Mute:

– Uzeire, sad uči što god znaš, ako ovo prođemo prošli smo.

I on plati nešto na nakoj kapiji i mi prođemo.

– Ovo ti je bolan, Uzeire, putarina, a ti se usr’o k’o da nosiš žuto.

I crče od smijeha.

Ušli mi u Sloveniju i on svrati na pumpu, kaže da uzmemo nešto za prezalogajit’. Uvali mi naku korpu i stade trpat’. Okrenem se, niđe mi Muteta. Ja na izvan kad Mute kod auta. Upali, krenusmo.

– Platili ti Uzeire?

– Bome ne plati’, valjda si ti platio.

– Bome nisam, asli si ti ovo ukr’o Uzeire, i ti postade šaner po stare dane. Ma krao si ti i prije, ko nije. Iz firme ako ništa komad žice, eksera.

Reko’:

– Jesam krao sam, a sad zaustavi, ja ovdjen izlazim.

I on stade, izađem i krenem pješke. Kad eto ti ga za mnom.

– Haj bolan Uzeire, ja se malo šalio.

I tako sam ti ja izlazio šest puta od Ljubljane do Sarajva, a on me vraćo i samo nastavio se sa mnom šegat’, a ono iz onog granapa nisam ni okusio. Lijepi moj burek i sirnica i ono dvojetroje jaja. Bog zna šta je nalat vozio iz Italije, dobro nisam u hapsani završio. Otad ja s Mutetom taksistom ni do Mahirove pekare ne sjedam.

Rekoh sebi i slagah, bezbeli.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.