NAJLAKŠE ZA ZIJANITI

| 30/07/2018

-Ti mene Uzeire prikazo u onim tvojim knjigama ko kakvu babarogu pa me se narod počeo bojati, zijanih mušterije zbog tebe, neće niko da mi uđe u taksi.

– Ko da neko zna da si to ti, nisi u turskim serijama pa da te svi znaju.
– Šalim se ba, neg neću svašta da primam u auto.

Neki dan mi uđe žena kod bolnice i sjede. Reko, ne taksiram. Veli ona, haj Bog ti dao neću daleko, a nemam snage da hodam. Haj reko odvuću je, usput mi je, al odo prvo na pumpu.

Veli mi ona, kud ćeš tamo, nemam ti ja para da se vozikam okolo. Reko nema veze, kuća časti.

Kad ona na mene, moj Uzeire: Šta ćeš me čašćavati, nisam ti ja za sadake, ja sam samo bolesna žena, idem na zračenje, Bog zna nije mi puno ostalo, osim ovo malo ponosa i dostojanstva, a ti hoćeš i to da mi uzmeš. Sram te bilo. Imam samo dvije i po marke, liječenje je skupo, a ne mogu da hodam poslije zračenja.

Nema veze, gospođo, daćete kolko imate, samo da svratim na pumpu.. Počnem se vadit. A ona ne prestaje.

Daj ti meni tvoj broj telefona i adresu. Čim budem imala pare ja ću tebi platiti. Neću da mi niko uzima dostojanstvo za pet maraka. Samo mi je to još ostalo.

Odbacim ja nju i nisam mogo danima o njoj prestat kontat. Sve dok me nije nazvala. Veli, nabavila sam pare, moram ti ih dat.
I uzeli, moj Mujo.

Jašta radi, moj Uzeire, moro sam. Al sam je uspio premuntat da je svaki put vozim na zračenje i kući. Jedva je pristala.
Nek si moj Mujo, sevap ti je, a i ta hanuma je sačuvala ono što je najlakše na ovom vaktu zijanit. Aferim!

Iz Hadžibegove treće na četvrtu

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.