NEK’ DEDO MISLI DA SVE ZNA

| 24/12/2018

Dok smo bili maksumi najdraže nam je bilo kad bi u šeher dođi kakav cirkus i sa njim pehlivani pa bi mi pristajali za njima da im šta pomognemo ne bi li nas pustili da virimo kroz razderanu ceradu šatri pod kojima su izvodili svakakve kerefeke; hodali po špagi, gutali vatru, zavrćali loptice u havi, jal pokazivali razne nakaze.

Jedni bi doveli evlihnu ženu i čojeka koji bi nasmijavali narod, a drugi bi pokazivali najvećeg insana na dunjaluku, treći najjačeg, a bilo ih je koji su vodali ljude i žene sa svakakvim mahanama da im se narod iščuđava govoreći estakfirula, tobe jarabi i sačuvaj nas Bože svakog zla i nesreće, a sve za koju sitnu paru.

Sve na jednu stranu, a čarobnjaci na drugu. Jednom dođe na’kav čarobnjak u crnom odjelu, skide šešir i stade kuckat po njemu štapićem i vaditi svašta, bilesi bijeli zec izleti iz njega. Narod se plaho obveselio i ismijao kad on poče pozivati da mu neko pomogne. Niko se nije smio javiti i on pozva tetku Hibu, sjedila u prvom redu sa tetkom Hazimom, a ona ko omađijana ustade i ode mu, a bolje da nije. Tetak pođe za njom, ali ga on zaustavi. Stavio joj sat prid oči da se klati, onda ga spustio i mahno rukom ispred lica i stade joj naređivati da gasi vatru, jal da se ljubi sa nekim koga nejma. Kad sam vidio teku Hibu kako donosi vodu koje nejma u kanti koje nejma i kako grli i ljubi nekoga kojeg nejma dobro sam se zamislio, i dan danas mislim o tome kako je insan najmanje svoj i kako ga je lahko omađijat i na svašta nagovoriti.

Nejse. Kad joj naredi, a ona se poče skidati zamislio se i tetak Hazim pa se uzvrtio na stolici ne zna šta bi, a tetka već skinula bluzu pred svima i počela i haltere raskopčavati dok se tetak konačno ohafizo popeo na binu i prekino magiju. Zadugo je šeher o tome pripovjedo, a nana Subhija je govorila kako je i naš dedo to znao, pokazo mu nekim hećim kad je bio u austrijskoj vojsci. U neka doba noći bi dođi sa ogledalom, stavio mi ga iznad očiju, probudio me i poslije me ispita sve što je hotio znati, biva da nisam nekog pogledala jal zastala na sokaku.

– I ti mu sve kažeš?

– Bezbeli da kažem, moraš rijet kad te omađija.

– I poslije sve zaboraviš?

– Bezbeli da zaboraviš.

– Pa kako se ti onda nano sjećaš toga?

– Čuj kako, morala sam sve zaboravit, nek dedo misli da sve zna, ha jaa! Šejtanska posla!

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.