NEK NAM JE HAIRLI

| 14/03/2018

Pijemo mi ikindijušu u nas na ćardaćiću, mir tišina, Bog dao ni tica se ne čuje, kad Fata vrisnu, skoči, razrogačila oči ko da je šejtana naletosum ugledala, umal mi findžan ne ispade iz ruku:

-Eno je Uzeire tako mi dina i imana!
-Koga bonićko, šta ti je jesil pomahnitala.
-Meni muštuluk, a tebi uspinjača proradila.

Gledam, fakat se užutila, pomavenila, one zvijezde po njojzi ko kaka zastava da po nebesima vihori i ode brdu, biva Trebeviću, a ja se namah sjetih kad sam ono piso kako mi je osto ah na žičaru, saće tome i tri godine, kad nije bilo ni govora o tom, a vidi sad. Ko da sam je usnio, a bome i naslutio.

-Haj nek nam je hairli i na dug vijek pa će se i Uzeir provozat bar jenom u životu, ako Bog da. Pričo sam vam što nisam pa ko nije nek čita.
-Bome će i Fata pa kako god.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.