NEUROZA

| 25/12/2018

Ha ja promolim nos na sokak neko bahne. Baš ko da me čekaju, a ima ih, Bome, podosta što kete i čekaju hoćel ko nanić da koju progovore. Otvorim kapiju kad na sred sokačića stoji Binasa sa nakom kesom i kad me ugleda namah mi pođe pričat:

– Nek si vala Uzeire otvorio kapiju da insan skim progovori na sabahu, da se uvjeri da je živ.
– A moja ti Bino, što mora govorit da bi bio živ?
– Mora Uzeire, jer da ne govori omutavio bi.
– Haj nek ti bidne.

Srećom, naniđe onaj moj hrsuz Mute, kontam sad će i Bina otić za svojim poslom, kad jok ona:

– Znate li vas dvojica od čeg sam ja vako neurozna?
– Jok ja, odklen ću znat moja ti Bino, more bit od ovog snijega.
– Od mesa moj Uzeire. Ja plaho begenišem meso, a u današnji vakat ne znaju hajvan ni zaklat, nejmaju kad, neg hi ubijaju moj Uzeire s nakim pištoljima.
– Kako ćeš jana od mesa bit neurozna. Evo ga i ja jedem, doduše samo pođahkad, kad bidne pemzija, pa nisam neurozan.
– I hajvan ti ima dušu, Uzeire, osjeti kad ga hoće ubit i uznemiri se, postane plaho neurozan i kad jedeš takvo meso pređe ti ta neuroza pa nejmaš živa mira baš vako ko i ja.

Ne rekoh ništa, nećel otić, kad se onaj moj nalet se nastavi:

– Imaš ti Bino pravo, zato ja imam svog mesara, on ti zna sa hajvanom, fino mu nešto prouči da ga smiri i sakrije se iza zida pa kad se hajvan najmanje nada povali ga ko bekana, zakolje i pusti mu krv da oteče. Hem jedeš halal, hem zdravo, nema stresa, nema neuroze.
– Koji je to mesar, hoš mi dat adresu da i ja u njeg uzimam neće li me proć ova neuroza?

– Svoj vi poso, valja ovu zimu izdurat s mesom, jal bez mesa, samo nek nejma neuroze.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.