PLAMEN

“Saće nam opet ko nake olimpijske igre, Uzeire.” Veli mi Hazim sabahile.

-Nije ko nake neg fine, moj Hazimaga, toga nama i treba, kad neima posla i hljeba nek se barem igra i za pojas zadjene.

Svake godine, nekako u ova doba, sjetimo se Olimpijade i kako su se onda nahapali naši velikaši, ali je svako osjetio olimpijski plamen u sebi i nafaku neku, bezbeli. 

Sjetim se Mikulić Branka i Sučić Ante, kakvi ovi danas, moj brate, koja je to sila bila, a sad ih se jedva sjete.

Sve bude i prođe samo osta ovi jadni narod da devera i čeka kad će jedan sjahat da bi drugi uzjaho i kad će kome od njih smrknut da bi drugom svanulo, a u nama se sve polahko gasi, jedino se još olimpijski plamen nikada nije ugasio.