SELAMI

| 06/04/2018

Ja u mene mi one žene!? Jel izišla iz kuće i ha se vrati, pristavi u onu velku đezvu i počme mi pričat: Najprvo ako je ko umro, razbolio se jal zaglavio bolnice, a potom i sve ostalo, bilesi kad unekog procvjeta hadžibeg s pendžera.

-Da si ti meni živ i zdrav, znaš ko je umro, moj Uzeire?
-Jok ja, odakle ću znat.
-Onaj Zulfo iz gornje mahale.
-Alarahmetile, i bio je vala hasta.
-Jašta je. Neki dan ga ja vidila, zove me iz avlije, unijdem da ga upitam za zdravlje, a on će ti meni:
-Nisam vala dobro moja ti Fatma hanuma, bome ću ti umrijet.
-Ma neš moj Zulfo.
-Hoću moja ti kono. Hoš da ti poselamim babu?

Reko, poselami.
-Ko da je znao moj Uzeire, a ja mu nako reko, nisam ni pomislila da će tu noć preselit. Sad mi nešto plaho milo što će mi babu poselamit.

Mogla si mu rijet da i moje rahmetlije poselami.
Da sam znala rekla bi, dala bi mu ono ćage što nosimo Halimovci da nam uči hatme rahmetlijama pa nek nikog ne preskoči.
Haj nek si barem babu poselamila, rijet će on njemu dok te je pito.

Iz Hadžibegove treće- Jazuci

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.