SEVDAH NA BALKONU, A RAT

| 14/02/2018

balkon hadzibeg

Asli je onog mog Kemicu s Malte ufatio nakav kasni bubertet.

         Uzadnji vakat mi samo pripovjeda nake brezobrazluke. Nejma šta iz njeg’ ne izlazi. E, ovo vam moram ispričat’, pa makar pukla bruka:
U ljeto ’94. potpisaše primirje, veli mi on, i ja ti izađem na balkon, da izvineš, samo u gaćama. Metak se ne čuje. Sunce prži, milina. Kad eto ti u mene Munevere, nosi kahvu i to u kepaćem kostimu, veli da ufatim malo boje za mora, ako rat završi. Meni nešto naumpade i ja ti navalim na Muneveru, a i njoj ne bi mrsko.

         Veli mi : “Kemale,hairsuze, svu me vatra obuze.“

Moj Uzeire, kad je bilo najljepše, osuše granate po Paramlinu, sa svih strana. Reko’: „Munevera, bona, hajmo se sklonit’, izginućemo“. Kad Munevera vrisnu na mene: „Kemale, ne prekidaj, taman nas raznijele granate!“

         Ma bilo je, Uzere, u ratu i finih trenutaka.
Eto, ja ispričah, a vi nemojte dalje, nek’ ostane među nama.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.