ŠTA NAM FALI

| 07/01/2019

Pita me komšija Hazim: “Jesi’l ti Uzeire primjetio da su ljudi u ovaj vakat drukčiji, bilesi i oni što su vazda bili isti?”
-Bezbeli da su drugčiji, moj Hazime, izvrno se dunjaluk naopako valja ostat na njemu, na nogama i u pameti.

-Što li je to tako kod ‘vlikog rahatluka, moj Uzeire?
-Ko će ga znat, moj Hazime. Nekad je, haman svak bio potamam i sa sobom i sa okolinom jer se svak trudio da dotjera sve u suru i da se rahat u mahali živi, a za grad, državu i dunjaluk drugi se brino. Nismo imali kad na sve stić ko što se ima u današnji vakat.

-Šta tebi najviše fali iz onog vakta?
-Onaj mir u ljudima kad je svak bio zabavljen samo svojim poslom i nije dumo ni o čem drugom. A danas, moj brate, kad te neko slučajno pogleda, bolje da te nije ni pogledo, vidiš mu u očima brige i strahove čitavog dunjaluka, a samo njega, od te silne brige i straha ne vidiš.

A i ostarilo se, moj Hazime, ne mere se više nizbrdo, a kamoli uzbrdo hitit. Eto i to mi fali kad me već pitaš.

Foto: Sarajevo_blues

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.