ŠTO LI

| 31/10/2018

Što li se mi, Uzeire nikad nismo umjeli proveselit, nasmijat rahat i pokazat kolko nam je drago kad nam nešto fino bude, a bilo je i tog podosta? Pita me Fata sabahile pri kahvi u nas na ćardaćiću.

Čuj što?

Zato što smo znali da će nas domalo nešto klepit po nosu, jal po ušima, jal po džepu. Kako god nešto će nas klepit kad tad, a mi da se smijemo i radujemo, ošto nam je to.

Sve’dno bi nas klepilo, moj Uzeire, mogli smo se vala i proveselit pođahkad o istom trošku.

Jah, mogli smo, bezbeli.

Asli će nas i danas sunce obasjat, a valja nam i satove pomaknut, a i ne moramo valahi, nećemo niđi zakasnit.

Hadžibeg 4

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.