ŠTO JE SRCU DRAGO

| 04/02/2019

I dan danile mi nije mrsko navijat ploče. Još u mene rahmetli dedo kupovo i sakupljo, a ja nastavio. Moreš ti danas slušat muziku đi god i kako god, al jok ja.

Meni je merakli navijat ploče na dedinom gramofonu s trubom.
Najdoh jenu staru đi Ljuca kuca u saz, a Behka pjeva:
„Star se Ćurčić pomamio bijelu bradu obričio dok Almasu primamio…“

Behka pjeva, a ona ploča pucketa pa neđi i preskoči, al mene vrati u vakat kad sam bio maksum. Sjetim se kako mi je tada bilo žao Almase, sve sam mogo plakat za njom, a sad kako sam ostario žao mi jadnog Ćurćića, šta će đuturum, nešto bi ko hotio, a nemere, jadnik pa ga Almasa mudrica vrti oko malog prsta.

Dumam ja tako kad zazvoni telefon i okrenu mi misli, a i ovu priču skroz na drugu stranu.

Ko će ti bit? Onaj moj Omer od Amsterdama, nismo se čuli taj vakat.
Spremaš li se Omere?

Jok ja, moj Uzeire. Ne znam hoću li ove godine i dolazit. Nemam rašta.
Kako nejmaš, moj Omere, kad ti voliš Bosnu neg ne znam ti šta.

Volim, moj Uzeire, i Bosnu i sve u njojzi, al meščini ne voli mene Bosna ni niko u Bosni.
To se tebi samo čini, moj Omere. Ko god voli Bosnu i Bosna voli njega, i nedaj da ti je iz srca išćupaju jer ona je tvoja ko što je i naša, bezbeli. Neg ti nama dojdi, ko i svake godine.

Ko zna, moj Uzeire, more bit samo pošaljem ovo što sam nakupovo po autobusu, pa ako me ko poželi, bujrum, nek dođe da me vidi. Ko da ti ja više nigdje nisam prispio, moj Uzeire.

Jesil ti čuo Omere za memli stranu?
Jašta sam Uzeire neg čuo, a ko nije?
A znadeš li ti da sam se ja tamo rodio i odrasto?
Ne znam, nisi mi to nikad pričo.

Plaho nam je bilo tamo, jes da je memli, al mahala i ljudi bili fini pa i nama bilo fino. Tek se bio oguzo kad smo preselili na sunčanu stranu. Vamo još ljepše, ko u suncu vazdan, al mene nešto vuče u onu memlu, valjda đi su mi tamo jarani ostali, šta li. I tako godinama dok nisam našo nove jarane i dok se nismo srodili sa mahalom. Ne znam jesam li više ikad i otišo na onu stranu, ko kad mi je ovde bilo sve potaman.

Drugo je to, moj Uzeire, ti si osto u istoj državi i istom gradu, samo si stranu promjenio. Baš ko da si navijo za Sarajevo pa prešo za Želju.

Jok, moj Omere, nije to isto. Nemereš ti tek tako sa Sarajva preć na Želju, bilo bi to ko da si sa ove sunčane strane ošo jopet na onu memli stranu.
S konja na magarca, bezbeli.

Vidim ja on mene ne konta, a ko bi to i skonto sem nas, moj brate?
Reko, Omere, odo ja navit ploču, a ti zapamti:

Tamo đi ti je srcu drago tamo će te i sunce obasjat tamam da ga i nejma, velim ti ja njemu, a bome i sebi pa i vama, ako ko sluša.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.