SVAK ISPRED SVOJIH VRATA

| 29/08/2016

FB_IMG_1457182119843~2

U nas ti je vako: Oni što nejmaju, ne mogu i jedva sastavljaju kraj skrajem, šute, trpe i deveraju, a oni što su zaimali i što žive ko bubreg u loju na sva usta kukaju: Te naka kriza, te nejma posla, te siromaštvo i bijeda, te ne valja država… a sve obučeno, uglajncano, tek sa frizure, masaže i neumijem ti kazat.

Sve zaposleno, darovito, birika se na poslu dok se ne nauči radit, a hejbet nadarene omladine čeka svoju priliku koju nikad neće dobit zbog ovije debelguza što su sve zauzeli i što se birikaju na tuđi račun. Otić him u Dubaji ko meni u Dobrinju, nejma đi ih nejma.

Narod blentavi gleda, sluša i plaća. Nekad mi se sažali na njih kad hi vidim kako se pate da bidnu smiješni, zabavni il’ da zapjevaju a ne umiju. Nama se sažali na njih a oni, bezbeli žale nas koji nemeremo ni prismrdit tamo đi su oni zasjeli i ne misle ustajat’.

Nejma države na dunjaluku đi bi him bilo bolje sa manje rada i umjeća neg’ što je u nas. K’o da je za njih skrojena. Bezbeli da jest kad je oni kroje za sebe.
Nejse.

U onaj vakat si mogo svašta mislit i govorit, samo nemoj Tite sovat, a u ovaj vakat ti je najveći grijeh mest svoju avliju i ispred svojih vrata. Jesi li mahno metlom tol’ka se prašina digne, nemereš dahnut. I svi povrh tebe: Ovdjen si naš’o mest a vidi u komšije pogane avlije. Kod komšije isto: Jel ko podigo metlu, namah ga pozivaju na ićrame, na sva usta ga fale i tapšaju po ramenima, a valja mu se u svoju avliju vratit. Vodaju ih ko cige mečke od mahale do mahale, od avlije do avlije da svima reknu kakav je poganluk anamo u njih.

Kako koju priču napišem i kako koju istinu izreknem, zijanim par ahbaba a dobijem dva para drugih. I sve tako dok ne pomislim, rašta mi je i govorit kad nejmam kome.
Samo čekam kad će me viknut na dnevnik u Banja Luku jal u Široki da im muhabetim kaka je pogan u nas u avliji, a na Senadov dnevnik, bezbeli neću nikad doć’, jer tamo dolaze oni što metu po Banjaluci, Prijedoru, Širokom il’ anamo njihovom Mostaru.

Nek’ svak mete ispred svojih vrata i nek’ se svak stidi za sebe, bezbeli.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.