U BUDŽAKU

| 11/12/2018

– Nešto mi nos curi, ima li đe čist rubac da ne tarem od rukav.

– Ah, moj Uzeire eno ti puna kutija maramica na hastalu, a imaš i za džep da turiš.

Plaho ovo nagodno u današnji vakat. Prije je bilo peri deri, a sad briši i bacaj, a meni nešto žao bacat u srcu me stegne ko kad smo sve naučili čuvat, more nekad zatrebat i valjat, a niti kad zatreba, niti valja neg samo nako smeta i zauzima mjesto. Nejse…

U mene Fata nikad nije dala da krenem na poso a da mi nije namazala cipele kremom i prije neg bi kreni dobro hi naglanca da ne mereš gledat u njih. U lijevi džep pantola na peglu bi mi stavi čist rubac za pođahkad, a u desni za povazdan.

Jenom ona zaboravila turit maramice. Ja za desni đep…, nejma. Za lijevi, nejma ni u lijevom. Baš ko kakav pušač što je zaboravio cigare ufati me namah srklet i počeh se znojiti od muke. Što ti je insan kad se navikne na kaku gotivu. Nekako izdurah na poslu bez maramice i ha se vratih kući pitam Fatu: Asli mi nisi turila maramicu jutros ?

– Jašta radi neg sam je turila, more bit da ti je đe ispala kad si turo ruke u đep. Ne dade Fata rijet da je zaboravila. Ko kad je to u naj vakat golemo bilo. Sada, haman ništa nije golemo, svega pa i maramica na svakom koraku, a mi sve više u budžaku.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.