U TOM TI SE I SARAJ’VO UKAZA

| 16/02/2016

sarajevske mahale

Pijemo Fata i ja kahvu u nas, na čardačiću, šutimo i čekamo kad će nas sunce obasjat’ i ka’će nam se Saraj’vo ukazat.

          I kad šutimo mi je’no drugom nešto kazujemo.

          Ja je, k’o biva pitam, što je ‘nako na me’ rondala i jel’ još ljuta, a ona odgovara šutnjom:           – Bezbeli da sam ljuta dok ne progovaram, al’ bi se namah odljutila i progovorila kad bi ti progovorio prvi.

          E, vala neću, jerbo znam, ako ovo potraje da će ona prva progovorit’. Umijem i ja bit’ ters.

          Tako ti i bi.

          – Jesi uz’o meda, eno sam ti pripremila i stavila čistu kašikicu na krpu?

          – Jok ja, prošla me je zaduha, a i onaj mi sat ostane u ustima, nikad se rastopit’. Treba reć’ Šefki da donese običnog meda, plaho mu je dobar čim ‘nako ujede za želudac.

          – Jes’ vala.i meni se zalijepi za zubalo, pa nikad kutarisat’.

          – Šta ti priča Semka, imal’ šta u nje novo?
– Nejma, vala ništa, sve po starom, onaj joj njezin Ekrem ne da pare u ruke, pa ne mere niđe hodat’.

Kad šta treba za kuće kupit’ on ide sa njom, i on sve plaća. Odkako je ono opremila gornji sprat sestriću i dan danile otplaćuju dug. Sve pare podjeli svojoj familiji, kaže, ne mogu hin moja Fatima gledat’ da se ‘nako pate, srce mi se para. Reko’, moja Semka, odklen ćeš him davat’ kad nejmaš ni ti. Džaba, moja ti, moram him dat’, taka sam ti.

Kaže, onaj moj mali od sestre, Amar, im’o vel’ku želju da ode na ekskurziju sa školom, a od’klen,moja ti, kad niko ne radi, te mu ja, kad je ono u mene Ekrem donio regres, sve one pare dam i d’jete uplatilo I bome o`šlo.
Kako si smjela od Ekrema bonićko?
Nisam ga ni pitala, moja ti, ko da bi mi i dao. Sjećam se dobro bilo ljeto, plaho vruće i ja napravila limunada, sva ona tri limuna što sam imala u kući isc’jedila i stavila na sto. Reko’ kad Ekrem dođe da mu nalijem, ne bi li se smirio kad mu reknem za pare od regresa. Kad mu reko’, moja ti, vidim ja na njem’ nešto će mi uradit’, i ja ti se, k’o fol onesvjestim. On se prepade, zove me: Semka, Semka, šta ti je!? Uze onaj bokal sa limunadom, reko’ sa’će me zalit’ sa njom i ja skočih, reko’ ne prosipaj Ekreme, bolje mi je. Žao mi bi ‘nolke limunade moja ti.

U tom ti se i Sarajvo ukaza i mi zaboravišmo i med i Semku i Ekrema.

          Ne mereš od ovog meraka i ljepote pred očima ni našta drugo ni pomislit’.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.