VAKO SE NEKAD KAHVA PILA

| 14/01/2019

kahva nekad

Neki dan kad sam bio u mog ahbaba Ismeta u Kazandžiluku ugledah u njeg mangalu i kahvene takume i pođe me ah za kahvom od birvaktile. Ha dojdoh svojoj kući, ne bide mi mrsko da siđem u halvat, morebit je još tamo. Bome ti ja nađem i mangalu i kahvene takume, očistim i iznesem na čardačić, a Fata stade rondat na me: Šta će ti to, samo mene zahmetiš, to ćeš ti jenom, jal nijenom i ostavit da mi smeta i zapinje po kući.

Sad ti mi svaki dan oćejfimo ikindijušu s mangale. Čitava se kuća uzmiriše i vrati nas u onaj hairli vakat kad bi se mi ko djeca uzvrti oko mangale ne bi li nam usuli malo kahve sa puno mlijeka. Haman jarabi ljepote i meraka oćejfit vako. Fata više ne ronda neg prži kahvu u šišu da joj bidne aćik i onda je nako taze samljevenu zalije iz šerbetnjaka, dobro promješa i vrati je na vatru da se digne do vrha džezve, a neda joj da prekipi. Kad se kahva malo slegne, turi nam po kašikicu kajmaka sa kahve i onda nalijeva u findžane. Džezvu i ibričić s mlijekom turi na mangalu, u lugom zapretenu žeravicu da se ne hladi.

Nađoh i onaj muški findžan, još od mog rahmetli dede Atifa, a on ko oko, malehan, da bi se moglo što više popit u društvu, jer su muškarci pili jaču kahvu . Fata uze, rahmetli nanin, čabenski, ženski findžan, pogolem, jer su hanume birvaktile pile tanju kahvu sa više mlijeka. Findžan u desnoj ruci, a kocka šećera u lijevoj. Zagrizeš kocku i zaliješ je vrelom, gorkom kahvom, a niz tijelo ti se razlije toplina ugode i meraka.

Još da hoće ko izbit, kakav drag i merhametli insan pa da i on oćejfi sa nama…al neće, jerbo se svak zabavio sa svojim belajom i nejma kad dangubit vako ko ja i u mene mi Fata.

Nek vala ni nejma, kad je mahnit.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.