ŽENSKI VAKAT

| 03/03/2016

djevojka

Kakav je ovo vakat doš’o, sve o’šlo naizvrat.

Eno onaj Šemso Hamidov, a nije on jedini, oženio se. Mlad, u punoj snazi, a žena mu se nabakami, utegne i niz sokak ode radit’, a on po kući po vazdan devera i čeka kad će ona doć’ s posla.
Jo’nom uš’o u mene i ja ga ‘nako pitam:

         – Šta radiš moj Šemso?

         – Ma, vala, ništa moj Uzeire, znaš kako je vazda po kući nakog posla, a ništa se ne vidi.

         –  Ne znam,reko’.

Nije popio ni drugi findžan, kaže:

         – Tjerajte me, sad će mi žena s posla, a eno sam grah nastavio, mog’o bi mi se prekuhat’.

Gledam ga ja ‘nako, a u mene Fata blehnula u njega i zinula k’o da je šejtana, naletosum, ugledala.
Nešto kontam i kažem sam sebi:

         „Uzeire, baš si ti sretan čo’jek što si proživio u vremenu kad su muškarci bili muškarci, a žene samo žene“.

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.