ZLATAREVO ZLATO

| 04/02/2016

zlato

         Dojde meni opomena da nisam platio struje, a bome jesam, samo mi niđe nejma one potvrde.

         Kad insan nešto traži, nikad nać’, k’o da mu kakav šejtan, naletosum, sakrije, a sve mu potura nakije, hejbet brezposlica. Tako i ja, udarih na testament od moje, rahmetli nane:

         „Ja, Subhija Arnautović, rođena Novalija….ostavljam mom najmlađem unuku Uzeiru Hadžibegu… pri zdravoj pameti…: 2 ibrika, leđen, srebreni ćirak, 39 lengera, 2 ajakli-sahana, tabla demirlija, velika demirlija, obična tendžera, velika tendžera, veliki kazan, haranija (mali kazan), 2 mala sahana, sofra-peškir, bošća, veliki srebreni nož, mali srebreni nož“, i tako hejbet suđa i posuđa, i neđe pri kraju stoji: „Almasli grana, lepir, na čuvanju kod Hajrudina Novalije…“

         Spremim se i na vrata. – Ku’ćeš to Uzeire, pita Fata, jes to naš’o potvrdu?

         Reko’: – Jesam!

         Ja niz sokak, a sve dumam:

         Znam, rahmetli Hajrudina, plaho pošten čo’jek bio, al’ ko zna kak’i su mu sinovi i unuci i jesul’ mi sačuvali almasli granu od rahmetli nane, kad onaj nalet Mute pridame, i iskezio se iz onog avta:
– Aaaa, Uzeire, legla pemzija, pa se pošlo na sudžukice, a ne zoveš jarana!

         – Šta ću te zvat’, nalete, kad sam dolaziš.

         I ja se izbirik’o i sad mu umijem odgovorit’.

         – Hajd upadaj, ako ne žuriš!

         Bome, uniđo’, i velim njemu:

         – Odo obić familiju.

         Dovuče me do hotela „Evropa“ i viče mi:

         – Tamo su ti Novalije, u Zlatarskoj.
Ja uniđo’, i kažem tako i tako. Kaže on „sačekajte“ i ode po naku knjigu, ima joj sto godina, i tabiri po njoj…

         – Evo ga, Subhija Arnautović, almasli grana, lepir. Jest, Uzeiraga, u nas je, mi to čuvamo. Moj dedo, rahmetli Hajrudin, zakleo mog babu i amidžu, a oni nas da sve čuvamo ko god šta donese dok taj ili neko njegov ne dođe po to. Imamo nakita od 1920., što niko nije doš’o po njeg’ i sve nam stoji u ovoj knjizi.

         – Ačkosum!

         – Hoćeš da ti je mi donesemo, ili ćeš ti doć po nju?

         – Neka je u vas, sigurnija je nego u mene. More bit’ i moj Hike dođe po nju il njegov unuk, kad ste tak’i hairli.
Vas rahat, krenem ja kući i kontam, ne mogu više na nogama, da hoće onaj nalet Mute odnekle izbit’. Jesi li na šejtana pomislio, eto ti ga.

         – Upadaj Uzeire, vodim te na jedno mjesto!

         – Vala hoću, tamam me jopet na šanu odveo, estakfirula!

Objavljeno u: Hronika

Komentari zatvoreni.